Ključ za moj rediteljski pristup  ovom filmu krije se u samom naslovu filma 'Smrdljiva bajka'

I u slici i u zvuku ovaj film treba da sadrži jedinstvo suprotnosti. Smrad i bajku. Romantiku u šahtu.

Držanje za ruku na deponiji smeća. Kadar scene sa kamerom bez stativa u apokaliptičnom ambijentu. Noćne scene na klupi slično kao filmu 'Svetlosti velegrada'  Čarlija Čaplina. Scene na deponiji inspirisane filmom 'Dodeskaden' Akira Kurosave. Dominantna boja u fotografiji biće boje rđe. Jer rđa i jeste svuda oko njih.

Montaža bi bila nalik na kompoziciju 'Bolero' jedinstveni ritam sa sve brzim tempom ka kraju.

I kad smo već kod Bolera muzika će biti svedena i decentna, u naznakama inspirisana bolerom. Izvodiće je muzičar na češlju s papirom. Češalj i jeste uobičajeni instrument beskućnika. Ovaj film vidim kao egzistencijalističku melodramu. Dvoje ljudi koji su se odrekli svih ovozemaljskih potreba osim potrebe za ljubavlju.